Suština agilnog upravljanja, zapravo, leži u saradnji. Dobra komunikacija je od velike važnosti jer neguje značajne odnose, održava stalni dijalog između menadžera i zaposlenih, podstiče timski rad, odgovornost i upućuje na potencijalne probleme.

Zato su neophodni inovativni timovi i način rada koji podrazumeva da se članovima tima objasni šta je cilj, a da se oni međusobno dogovore i organizuju kako će do istog doći.

Umesto detaljnog planiranja koje se obavlja na samom početku, agilna metodologija je, zapravo, otvorena za promene tokom vremena trajanja procesa i podstiče stalne povratne informacije od krajnjih korisnika.

Nekada su stabilnost i dugoročno planiranje bili sinonimi dobre strategije. Danas već nije tako.

Većina modernih kompanija prihvata agilni pristup, a mi izdvajamo neke od prednosti istog:

• istraživanja IBM-ovog instituta (IBM’s Smarter Workforce Institute) prikazuje da zaposleni većinski pozitivno reaguju na fleksibilnost i transparentnost agilnog upravljanja;

   

• u istoj studiji gotovo 50% zaposlenih je izjavilo da efikasnije rade agilnim pristupom;

   

• 95% menadžera se ne libi da kaže kako su nezadovoljni tradicionalnim načinom upravljanja, ističući koliko je agilni način “tačniji” u odnosu na tradicionalni.

Istraživanje je dalo jasnu sliku o tome da agilno upravljanje održava radnu snagu dovoljno angažovanom, motivisanom i spremnom za promene.

Osnovne razlike između tradicionalnog i agilnog upravljanja

Razlike između tradicionlanih i agilnih performansi leže u poreklu, strukturi, metodologiji i praksi.

Tradicionalno upravljanje projektima je ustaljena metodologija u kojoj se projekti izvode u sekvencijalnom ciklusu. Neki uobičajeni redosled radnji jeste:

• pokretanje
• planiranje
• izvršenje
• nadgledanje
• zatvaranje

Tradicionalni pristup stavlja poseban akcenat na linearne procese, dokumentaciju, unapred određeno planiranje i određivanje prioriteta.

Brzina je postala poslovni imperativ za sve. Kod tradicionalnog upravljanja postoji mnoštvo obrazaca koji koče brzinu poslovanja.

Agilno upravljanje nam stavlja do znanja da je vrlo teško predvideti budućnost, kao i to da se stvari menjaju velikom brzinom, čak i tokom samog procesa, stoga je važnije nositi se sa promenama, od nagađanja šta nas čeka u budućnosti.

Uz agilnu metodologiju timovi imaju odrešene ruke da zadate ciljeve postižu na način koji njima najviše odgovara. Ovakav pristup radu među zaposlenima stvara opušteniju atmosferu, u kakvoj je svakako mnogo prijatnije raditi, a prema istraživanjima, ovakav način rada donosi i bolje rezultate.

Agilni pristup omogućava konstantno preispitivanje i poboljšavanje, pružajući mogućnost da projekat digitalne transformacije bolje odgovori na rapidno promenljive potrebe tržišta.

Međutim, naravno da postoje primeri prema kojima agilno upravljanje ne mora uvek da bude pravi pristup. Postoje brojne situacije u kojima u isto vreme u upotrebi mogu biti i agilni i tradicionalni pristupi upravljanju, jer nema ničeg pogrešnog u procesu koji efektivno dovodi do ostvarenja ciljeva, čak i prilikom ovakve kombinacije.

Ali, za kompleksnije probleme, agilno upravljanje može omogućiti brže načine za prevazilaženje prepreka. Zapamtite to da je agilna metodologija vrlo fleksibilna i da ne postoji pogrešan ili pravi način da otpočnete sa njom.